О Граду
Бања Лука је модеран европски град, препознатљив центар у регионалном окружењу, утемељен на људским правима, у којем грађани и посјетиоци имају једнаке могућности да активно учествују у његовом животу и у којем млади имају истакнуто мјесто.
Безбједна, хумана и урбана средина здравог живота са богатим културним и спортским садржајима у којој се препознају и валоризују предузетништво, знање, способност и резултати...
Површина:
1.239 км2
Становништво:
око 250.000 (по попису из 1991. године - 195.139)
Координате:
44о 46’ сјеверно 17о 11’ источно
Надморска висина:
164 м
Клима:
умјерено - континентална (средња годишња тепмература – 10,7 оЦ)
Временска зона:
средњоевропска (ГМТ+1)
Телефонски код:
+387 51
Валута:
Конвертибилна марка (КМ)
Поштански број:
78 000
Безбједна, хумана и урбана средина здравог живота са богатим културним и спортским садржајима у којој се препознају и валоризују предузетништво, знање, способност и резултати...
Површина:
1.239 км2
Становништво:
око 250.000 (по попису из 1991. године - 195.139)
Координате:
44о 46’ сјеверно 17о 11’ источно
Надморска висина:
164 м
Клима:
умјерено - континентална (средња годишња тепмература – 10,7 оЦ)
Временска зона:
средњоевропска (ГМТ+1)
Телефонски код:
+387 51
Валута:
Конвертибилна марка (КМ)
Поштански број:
78 000
У политичко-територијалној организацији простора Републике Српске, која се састоји од општина и градова, град Бања Лука (раније општина) је највећа политичко-територијална јединица са површином од 1.239 квадратних километара.
Универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни је центар Републике Српске (једног од два ентитета у Босни и Херцеговини) и са око 250.000 становника, други по величини град у БиХ.
Бања Лука је смјештена у котлини, на надморској висини од 164 метра и на прелазу између Динарских планина на југу и Панонског базена на сјеверу. Град припада средњоевропској временској зони (ГМТ+1) и има умјерено-континенталну климу, са преовладавајућим утицајима панонског простора. Средња годишња температура је 10,7 степени Целзијуса, средња јануарска 0,8, док је средња јулска температура 21,3 степена Целзијуса.
Због великог броја зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука носи епитет „град зеленила“. Називају је и „градом младих, спорта и културе“. Бања Лука је некада била снажан привредни центар са развијеном индустријском структуром, а посебно машинском, електро, текстилном, прехрамбеном и целулозном. Протекла ратна збивања (1992.-1995. г.) и послијератна друштвена транзиција условили су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта.
У послијератном периоду Бања Лука се све више отвара према земљама тржишне економије, а своју шансу види у развоју трговине, туризма, пољопривреде и прехрамбене индустрије.
Дан града обиљежава се 22. априла, када је Бања Лука у Другом свјетском рату ослобођена од фашизма. Слава града је Спасовдан.
Универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни је центар Републике Српске (једног од два ентитета у Босни и Херцеговини) и са око 250.000 становника, други по величини град у БиХ.
Бања Лука је смјештена у котлини, на надморској висини од 164 метра и на прелазу између Динарских планина на југу и Панонског базена на сјеверу. Град припада средњоевропској временској зони (ГМТ+1) и има умјерено-континенталну климу, са преовладавајућим утицајима панонског простора. Средња годишња температура је 10,7 степени Целзијуса, средња јануарска 0,8, док је средња јулска температура 21,3 степена Целзијуса.
Због великог броја зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука носи епитет „град зеленила“. Називају је и „градом младих, спорта и културе“. Бања Лука је некада била снажан привредни центар са развијеном индустријском структуром, а посебно машинском, електро, текстилном, прехрамбеном и целулозном. Протекла ратна збивања (1992.-1995. г.) и послијератна друштвена транзиција условили су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта.
У послијератном периоду Бања Лука се све више отвара према земљама тржишне економије, а своју шансу види у развоју трговине, туризма, пољопривреде и прехрамбене индустрије.
Дан града обиљежава се 22. априла, када је Бања Лука у Другом свјетском рату ослобођена од фашизма. Слава града је Спасовдан.
Подручје Бање Луке располаже са изванредним туристичким потенцијалима. Још средњовјековни путописци описивали су Бању Луку као "рајску долину" са уређеним двориштима, воћњацима и прекрасном природом.
Посебно важан природни ресурс је ријека Врбас, која представља главни водоток Бање Луке. Врбас је ријека погодна за спортове на води као што су кајак, рафтинг и спортски риболов, а специфичан врбаски чамац - дајак - даје посебну атракцију овој ријеци. Веома значајан ресурс представљају и термоминералне воде. У ближој околини Бање Луке налазе се три термоминерална извора, чија су се љековита својства користила још у античком периоду.
У Бањој Луци се налазе многобројни културно-историјски споменици, као свједоци прошлог времена и људског стваралаштва. Један од најпознатијих таквих споменика је тврђава "Кастел", која се налази у самом центру града.
Бања Лука је град у којем се налазе различите религијске заједнице и њихови храмови. Посебно је интересантна српска православна црква "Христа Спаситеља" у центру града, као и цистеријански самостан у Трапистима. Овај град је 2003. године посјетио и Папа Јован Павле ИИ и то је била посљедња посјета покојног поглавара Римокатоличке цркве некој земљи и граду.
У Бањој Луци се током године одржава велики број културних и спортских манифестација. Најпознатије традиционалне манифестације су "Љето на Врбасу", "Кочићев збор", "Бањалучко љето", "Неофест", "Краткофил", и друге.
Бања Лука је до сада била домаћин многим државним и међународним такмичењима, а у мају 2009. године у њој је организовано Свјетско првенство у рафтингу.
Посебну атракцију представља и околина града, са својим природним и културним наслијеђем, а у њему се истичу кањон Врбаса и плато Мањаче, на само 12 километара од центра града.
Посебно важан природни ресурс је ријека Врбас, која представља главни водоток Бање Луке. Врбас је ријека погодна за спортове на води као што су кајак, рафтинг и спортски риболов, а специфичан врбаски чамац - дајак - даје посебну атракцију овој ријеци. Веома значајан ресурс представљају и термоминералне воде. У ближој околини Бање Луке налазе се три термоминерална извора, чија су се љековита својства користила још у античком периоду.
У Бањој Луци се налазе многобројни културно-историјски споменици, као свједоци прошлог времена и људског стваралаштва. Један од најпознатијих таквих споменика је тврђава "Кастел", која се налази у самом центру града.
Бања Лука је град у којем се налазе различите религијске заједнице и њихови храмови. Посебно је интересантна српска православна црква "Христа Спаситеља" у центру града, као и цистеријански самостан у Трапистима. Овај град је 2003. године посјетио и Папа Јован Павле ИИ и то је била посљедња посјета покојног поглавара Римокатоличке цркве некој земљи и граду.
У Бањој Луци се током године одржава велики број културних и спортских манифестација. Најпознатије традиционалне манифестације су "Љето на Врбасу", "Кочићев збор", "Бањалучко љето", "Неофест", "Краткофил", и друге.
Бања Лука је до сада била домаћин многим државним и међународним такмичењима, а у мају 2009. године у њој је организовано Свјетско првенство у рафтингу.
Посебну атракцију представља и околина града, са својим природним и културним наслијеђем, а у њему се истичу кањон Врбаса и плато Мањаче, на само 12 километара од центра града.
Бања Лука је универзитетски град. У граду на Врбасу студенти из свих крајева РС, БиХ и шире имају могућност да високошколско образовање стичу на Јавном универзитету Бања Лука, који у свом саставу има 16 факултета и 52 студијска програма. На Јавном универзитету се школује око 17.000 студената. Универзитет у свом саставу има и три, за развој науке веома значајне јединице, а то су: Универтитетски рачунарски центар, Универзитетски предузетнички центар и Институт за генетичке ресурсе. На факултетима постоје и веома су активне студентске организације, као и Студентски парламент.
Бања Лука од прадавних времена носи трагове различитих култура, које су се преплитале на овом простору и које су оставиле велики број културно-историјских споменика, као свједока различитих епоха и људског стваралаштва. Најстарији историјски споменик у граду је тврђава Кастел.
За новију историју најзначајнији је период управе бана Светислава Тисе Милосављевића, који је запамћен као вријеме процвата и ктиторства какво ријетко који град памти. У вријеме управе бана Милосављевића, бањолучко плодно стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који на избирљиву културну позорницу града постављају највреднија остварења.
За вријеме управе бана Милосављевића настали су: Банска палача (данас Градска управа), Бански двор, Позориште (основано 1930. године, а данашње здање подигнуто 1934. године), Хигијенски завод, објекти Учитељске и Пољопривредне школе, источно крило ондашње Гимназије, те седам стамбених зграда за чиновнике (у данашњој Алеји светог Саве и код Поште), а бан носи огромне заслуге и за настанак бањолучког Градског парка са спомеником Петру Кочићу, за доградњу хотела "Босна", асфалтирање и освјетљење улица, градњу Соколског дома, Градске општине, хотела "Палас" и, уопште, за свеукупни полет Бање Луке. Народно позориште и Етнографски музеј основани су 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, Музеј временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла, који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Одлуком Скупштине општине Бања Лука од 13. јануара 1971. основана је и Умјетничка галерија Бања Лука (данас Музеј савремене умјетности Републике Српске).
У граду Бања Лука се током цијеле године организују бројне манифестације из Календара културних манифестација, у оквиру којих се презентују најакутелнија збивања из умјетности.
Филмска остварења се приказују у мултиплексу "Палас", смјештеном у самом центру града, који има три модерно опремљене биоскопске дворане.
У области културно-умјетничког аматеризма, у Бањој Луци су најактивнија сљедећа друштва и удружења: КУД "Веселин Маслеша", КУД "Пелагић", КУД "Чајавец", Српско пјевачко друштво "Јединство", Женски хор "Бањалучанке", Градско позориште "Јазавац", Дјечји хор "Врапчићи"...
За новију историју најзначајнији је период управе бана Светислава Тисе Милосављевића, који је запамћен као вријеме процвата и ктиторства какво ријетко који град памти. У вријеме управе бана Милосављевића, бањолучко плодно стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који на избирљиву културну позорницу града постављају највреднија остварења.
За вријеме управе бана Милосављевића настали су: Банска палача (данас Градска управа), Бански двор, Позориште (основано 1930. године, а данашње здање подигнуто 1934. године), Хигијенски завод, објекти Учитељске и Пољопривредне школе, источно крило ондашње Гимназије, те седам стамбених зграда за чиновнике (у данашњој Алеји светог Саве и код Поште), а бан носи огромне заслуге и за настанак бањолучког Градског парка са спомеником Петру Кочићу, за доградњу хотела "Босна", асфалтирање и освјетљење улица, градњу Соколског дома, Градске општине, хотела "Палас" и, уопште, за свеукупни полет Бање Луке. Народно позориште и Етнографски музеј основани су 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, Музеј временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла, који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Одлуком Скупштине општине Бања Лука од 13. јануара 1971. основана је и Умјетничка галерија Бања Лука (данас Музеј савремене умјетности Републике Српске).
У граду Бања Лука се током цијеле године организују бројне манифестације из Календара културних манифестација, у оквиру којих се презентују најакутелнија збивања из умјетности.
Филмска остварења се приказују у мултиплексу "Палас", смјештеном у самом центру града, који има три модерно опремљене биоскопске дворане.
У области културно-умјетничког аматеризма, у Бањој Луци су најактивнија сљедећа друштва и удружења: КУД "Веселин Маслеша", КУД "Пелагић", КУД "Чајавец", Српско пјевачко друштво "Јединство", Женски хор "Бањалучанке", Градско позориште "Јазавац", Дјечји хор "Врапчићи"...
Историја спорта у Бањој Луци је почела давно, али праву експанзију доживљава послије Другог свјетског рата, када се оснивају бројни спортски клубови и удружења. Из њих ће се касније изродити свјетски асови који ће широм свијета пронијети славу нашег града. Због тога, спорт у Бањој Луци је имао, има и имаће посебно мјесто, као важан сегмент у развоју и напретку града.
Завидне успјехе на спортским такмичењима постизали су бањалучки боксери, стријелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши, и други спортисти који су свом граду подарили 12 медаља са Олимпијских игара (8 златних), 15 медаља са Свјетских првенстава, 6 медаља са Европских првенстава, 4 са Универзијаде, 11 са Медитеранских игара и 39 са Балканских првенстава, једног клупског првака Европе (Рукометни клуб Борац), побједника Средњоевропског фудбалског купа (ФК Борац) те бројних назива првака предходне Југославије како у екипним тако и у појединачним такмичењима.
У Бањој Луци организовано је и активно ради 116 спортских организација у 25 грана спорта. Осим наведених спортских организација у граду је организовано и 26 спортско – рекреативних удружења грађана, 7 спортских организација и удружења инвалидних лица, те 10 градских гранских спортских савеза, 15 спортских савеза Републике Српске и 3 спортска савеза Босне и Херцеговине. Најмасовнија грана спорта је фудбал који има 22 спортске организације, затим кошарка 14, карате 9, рукомет 7, шах 7, итд.
На подручју града у укупној површини од 283.900 м2 изграђено је 110 спортских објеката, као самосталних цјелина, који обухватају 201 спортски терен и уређену спортску површину.
Подаци о броју спортских организација града у протеклом периоду, потврђују континуитет у квантитативном развоју спорта града. Број спортских организација у посљедних 12 година кретао се од 27 спортских организација у 1995. години до 116 спортских организација у 2008. години.
Да спорт не познаје границе потврђује то да је Бања Лука последњих година била домаћин бројним спортистима у оквиру међународних спортских такмичења као што су: Европско првенство у рафтингу, Јуниорско првенство Балакана у атлетици, Првенство Балкана у бициклизму, Првенство Балкана у стоном теницу за младе, Медународни тениски турнир АТП Цхалленгер, Међународни куглашки турнир "Борац – Бања Лука", Аутомото трке на кружним стазама, Медународни турнир у боксу, Међунарнодна бициклистичка трка "Бања Лука", Атлетска улична трка "Бања Лука", и многи други.
У октобру 2008. године у Бањој Луци је одржано прво свјетско првенство, и то у куглању. У 2009. години град на Врбасу био је домаћин Свјетског првенства у рафтингу.
Завидне успјехе на спортским такмичењима постизали су бањалучки боксери, стријелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши, и други спортисти који су свом граду подарили 12 медаља са Олимпијских игара (8 златних), 15 медаља са Свјетских првенстава, 6 медаља са Европских првенстава, 4 са Универзијаде, 11 са Медитеранских игара и 39 са Балканских првенстава, једног клупског првака Европе (Рукометни клуб Борац), побједника Средњоевропског фудбалског купа (ФК Борац) те бројних назива првака предходне Југославије како у екипним тако и у појединачним такмичењима.
У Бањој Луци организовано је и активно ради 116 спортских организација у 25 грана спорта. Осим наведених спортских организација у граду је организовано и 26 спортско – рекреативних удружења грађана, 7 спортских организација и удружења инвалидних лица, те 10 градских гранских спортских савеза, 15 спортских савеза Републике Српске и 3 спортска савеза Босне и Херцеговине. Најмасовнија грана спорта је фудбал који има 22 спортске организације, затим кошарка 14, карате 9, рукомет 7, шах 7, итд.
На подручју града у укупној површини од 283.900 м2 изграђено је 110 спортских објеката, као самосталних цјелина, који обухватају 201 спортски терен и уређену спортску површину.
Подаци о броју спортских организација града у протеклом периоду, потврђују континуитет у квантитативном развоју спорта града. Број спортских организација у посљедних 12 година кретао се од 27 спортских организација у 1995. години до 116 спортских организација у 2008. години.
Да спорт не познаје границе потврђује то да је Бања Лука последњих година била домаћин бројним спортистима у оквиру међународних спортских такмичења као што су: Европско првенство у рафтингу, Јуниорско првенство Балакана у атлетици, Првенство Балкана у бициклизму, Првенство Балкана у стоном теницу за младе, Медународни тениски турнир АТП Цхалленгер, Међународни куглашки турнир "Борац – Бања Лука", Аутомото трке на кружним стазама, Медународни турнир у боксу, Међунарнодна бициклистичка трка "Бања Лука", Атлетска улична трка "Бања Лука", и многи други.
У октобру 2008. године у Бањој Луци је одржано прво свјетско првенство, и то у куглању. У 2009. години град на Врбасу био је домаћин Свјетског првенства у рафтингу.